Niskotemperaturni kotlovi za grejanje
Vlažni, oznojani prozori su poznati problem kod običnog zastakljivanja. Kao i na prozorima, i na grejnim površinama kotla može da se sakupi vlaga (kondenzovana voda) pri niskoj temperaturi vode u kotlu, što dovodi do oštećivanja korozijom, a samim tim i do oštećivanja kotla.
Da bismo lakše objasnili prednosti i posebnosti niskotemperaturne tehnike, koristićemo se poređenjem sa starim sistemom za grejanje. Stariji sistemi za grejanje su po pravilu radili na konstantno visokoj temperaturi vode u kotlu, koja je morala da iznosi minimum 70-80°C – svejedno da li Vam treba puno ili malo toplote.
Kod niskotemperaturnih kotlova za grejanje se temperatura vode u kotlu automatski prilagođava spoljašnjoj temperaturi. To znači da niskotemperaturni kotao radi na kliznoj temperaturi vode u kotlu, čija donja granica može da bude 30-40°C. Time se drastično smanjuju gubici zračenjem, gubici rashlađivanja i gubici na dimne gasove – što znatno štedi gorivo i čuva okolinu. Kod starih kotlova bi se takvim načinom rada obrazovala kondenzovana voda u kotlu, što bi vremenom neizbežno dovelo do oštećenja.
U poređenju sa niskotemperaturnim kotlovima za grejanje kod kojih se temperatura vode u kotlu prilagođava spoljašnjoj temperaturi, kotao ipak mora da radi sa minimalnom temperaturom sokle, a niskotemperaturni kotlovi mogu čak skroz da se isključe ako nije potrebna toplota. Hladni start ne šteti kotlu. To dodatno smanjuje upotrebu goriva.
nazad